Izraz se upotrebljava za ljude koji samo zahvaljujući svojoj tvrdoglavosti i upornosti imaju uspeha. Naime, ako je verovati random Crnogorcu, baš je njihov predak usmrtio zlog agu. E sad, to što je porodica mnogo pa se smrt ponavljala nekoliko stotina puta govori o samoj težini zadatka pred koji je gospođica s kosom bila stavljena. Može biti da je i sam Smail-aga kao janičar iznikao iz nebeskog naroda, ili je pak bio potomak nekih Persijanaca koji su se u prošlosti parili sa mačkama, te otuda 999 života. Ipak, na kraju priče smrt odnosi konačnu pobedu, a aga odlazi u legendu.
Polemika da li je spev ukraden ili ne još uvek ima, ali je krađa zasluga za ubistvo sigurna ko sama smrt.
- Znaš šta sam malopre video? Ne verujem svojim očima.
- Šta?
- Tamo kraj šumice, bio sa Marinom, kad Miki sa Janom.
- A ne seri!
- Života mi. Uspeo čovek!
- Znači meseci proganjanja su se isplatili. Pa da, nije lep nego uporan. A rekla da ne bi ni mrtva. Čovek je ko smrt Smail-age Čengića, udarao, udara, dok se zid nije srušio.--------------------------------------------------
- Poklanjam ti ovu knjigu, što je napisah, o viteškoj našoj porodici.
- Kakvi, striko, vitezovi? Pa naši su bili čobani na Durmitoru.
- A ti ne znaš, jado?! Pa naš je prađed svojom rukom Smail-agu Čengića usmrtio.
- Ma striko, taj je aga umirao šest stotina puta, il svi mi u Crnu Goru imamo istog pretka.
- Tim poganim jezikom sramotiš nam familiju, nesrećo.
- Striko, ne pokazuj knjige nikome. U Podgoricu ima bar 50 autora što su isto napisali. Hrist je umro samo jednom i jednom vaskrsao, a taj je aga, bogumi, umirao na stotine puta; te ga onaj od Drobnjaka sabljom sasjekao, onaj iz Bjelopavlovića kuburom, a ima ih bar desetina koji su ga golim rukama pridavili. U Crnu Goru to ti je treća nezvanična religija.
- Možda jesu pisali mnogi, al ja sam jedini istinu napisao.
