Iako suprotan ekstrem ziljavim pičkama i ostalim spodobama beogradskog splavarenja, urbani govnari nisu na višem stupnju evolucije, već samo predstavljaju nusprodukt države u tranziciji. Sebe smatraju kulturno prosvetljenom elitom, vešto maskirajući svoju mentalnu plitkost proevropskim stavovima i "alternativnošću" u pogledu različitih životnih pitanja.
Fizički ih je lako prepoznati. Odlikuju se markiranom odećom koja, uprkos tome što košta pun kurac keša, izgleda ko da je kupljena kod Cigana koji je istu otkupio od Kineza. Sleng im se sastoji od reči pozajmljenih iz engleskog jezika, ukombinovanim sa arhaičnim srpskim izrazima kako bi se postigla "etno-šik kombinacija". Muzika se sastoji uglavnom od selekcije "najpoznatijih svetskih di džejeva" ili od zvukova ničega, koji obični smrtnici ne prepoznaju kao muziku. Uglavnom ne pripadaju ni jednoj organizovanoj religiji, ali imaju jedinstveni partenon koji se sastoji od Lune Lu, Sergeja Trifunovića i ostalih beskorisnih dileja.
