Sukob, nerazumevanje, netolerancija, u neku ruku i mržnja različith generacija. Jaz.
Urbanizam su mladi kosmopoliti, renesansa matorci konzervativci.
Jutro. Uplaćujem 500 dinara kredita na trafici, tu, ispred zgrade i gledam sise na naslovnoj strani Pulsa. Bodu mi oči, ali ne diže mi se. Mrzim kad su tako ''na izvol'te'', kad mi muškarača nabija plastiku pod nos od sabajle. Nije to više isto, pedes' osmo leto me stiglo.. Sedam na klupicu kad eto i nje, devojka pljunuta ona sa naslovnice seda na klupicu preko puta. Okrećem glavu ne želeći da ispadnem nepristojan. Ma neću ni da razmišljam o njoj. Gledam automobile kako prolaze glavnom ulicom. Alfa 156.. Jeb'o te koji je to hit bio. Auto godine te '98, a kao juče da je bilo. Koliko li je prešao? Ne deluje mi baš očuvano za automobil koji je, pa tu negde devedes' deveto. Koliko li se vlasnika izređalo u njemu? Nisu ga pazili previše. Zamišljam kako prvi gazda upada trapavo u njega i cepa onaj najlon sa sedišta kao neki džiber. 'Alo, sine kud' si nagrnuo, ne radi se to tako, najlon se ne cepa odmah, vozi se malo u novom, uživaj malo u mirisu novog auta, pocepaćeš ga kad tad, tvoj je jebemu miša. Jok. On je gazio i gazio, cepao i cepao pa predao drugom vlasniku. Ovaj još gori, grublji, jači. Onda treći, peti, dvajes' peti.. izređali se i uništili sasvim pristojan auto. Pa ne bi zvučao sad kao pokvarena rumunska kosilica za travu nego bi preo kao mačka... Skrenem slučajno pogled ka ovoj omladinki, a ona zapalila cigaru i kašlje promuklo, kao kosilica za travu. Ali ima neobično lepe nogice, duge..
Koji minut kasnije dolazi golobradi na skuteru i ljubi je u usta. C c c c. Nema ni kacigu. Vozi se tako bez ikakve zaštite jeb'o ga otac njegov. Ona raširi noge i nasede mu na sedište a on gas. Mislim se u sebi gde ćeš Ti, petličko, sa tim skuterčićem da se siliš. I taman da se uključi na glavnu ulicu devojka poskoči da se namesti bolje, on u krivini umesto zadnju kočnicu stisnu prednju, zadnji točak prokliza i TRAS! Klasičan danak neiskustvu. Pritrčim ja odmah, a oni leže i stenju. Ne pričaju ništa samo cvile kao psići. A niko da im pomogne! Prolaze ljudi, niko da ih pogleda! Oni kao da vode ljubav. Stenju! Pa zar niko da pozove neku službu? Zar niko da potroši kredit i pozove im roditelje, prijatelje, bilo koga majku mu. Smešna situacija. Gledam, krstim se iznad njih i ne shvatam ove današnje ljude nikako.
