Nepisano pravilo gradskog plovila. Kao i sva glupa pravila, zasnovana na džentlmenskoj (kad uradiš nešto dobro, a ne dobiješ pičke) osnovi, i ovo je zaživelo u urbanom Beogradu.
Nekada davno, jedan entuzijastični bakutaner se obreo na vlasti, i rešio da od toga učini nešto dobro za svoju rasu - penzionersku. Želeo je da ostane upamćen, poput onog lika koji im je obezbedio stolicu za red u pošti, sa koje komotno mogu da te ispičkaraju kada obiđeš njihovo zamišljeno mesto. Ovaj je, pak, odlučio da ode korak dalje, i svojoj rasi je ostavio u nasleđe koje će ih zauvek rešiti bola u leđima, problema sa kolenima, nemirnom prostatom i sve to bez upotrebe kosmodiska!
Kako je svako jutro morao da stoji u gradskom prevozu od Vukovog spomenika pa čak do Pravnog fakulteta, naš bakutaner je smislio pravilo ustanka:
"Od danas, svaki penzioner mora sedeti u autobusu!"
I voala! Reč se proširi, od svake pošte do doma zdravlja, ispred svakog diskonta. Svaki penzioner Beograda je u tom trenutku shvatio da mu je bakutaner obezbedio bolje penzionerske dane.
Sada je svaka bakica mogla da svoju kesu sa točkićem smesti na jednu, a svoju odurnu guzicu, koja je umirala na kauču prethodnih deset sati, na drugu stolicu.
I NE! NE! Ne interesuje njih da li si ti tog dana kopao rov od 7 do 7, da li si izolovao tuberkulozu orla ili radio sa antraksom u laboratoriji, ili si pak, jednostavno, jebeno umoran od celodnevnog drkanja samoživih profesora i mene-jebe-profesor-ja-jebem-studente asistenata. Bole njih kobas, ili šta im već visi između nogu.
Probao su i sa ignorisanjem, ali ne lezi vraže! Puni elana, i u svakom trenutku agilni penzosi su ti i tu doskočili! Ako si njihovo, uljudno, civilizovano :
"Mali, ustaj da sedne deda" ili "Pa ovo je strašno, hoćeš li ikad ustati?"
pokušao da iskuliraš, budi spreman na torturu.
Laganim pokretom zdravog kuka, penzos se lagano zanosi ka tvojoj stolici, i sasvim lagano, uživajući u svakoj sekundi toga, ti trpa delove svog, od mirisa zaboravljenog, tela u uho, usta, i ostale čulne organe. Njihov odurni stomak koji te "miluje" do imbecilnosti, ne ostavlja ti izbora, sem da odustaneš od svog pošteno zarađenog mesta, i ponudiš ga, u tom trenutku, iznenađenom i nasmejanom bakutaneru.
Naravno, to moraš da uradiš posve milostivo, uljudno, kao da si ceo život čekao samo da to mesto "predaš" njemu, inače, odjednom se na tvoj mali, studentski, dosta zapostavljeni zbog knjige, kurac penje ceo autobus.
-Deder mali, mak' se da baba sedne.
-Oprostićete mi, ne mogu. Ceo dan sam na nogama, zaista..
:na sisu u usta, na na na:
-Evo baba sedi, nasedela se!
ceo autobus: UMRO MAJCI, SATANO! KAKI JE NEVASPITAN, OTAC GA JEBO U DUPE!
