Učili su nas: Treba ustupiti mesto starijim ljudima u autobusu. Neko od nas to poštuje,neko ne. U mom slučaju,postoje dve vrste starijih ljudi koji se različitim tehnikama grbave za mesto. Ona prva vrsta,meni gotivnija: Uđe u bus, naravno priđe tebi jer si među mlađima a sediš... Finim glasom te zamoli da ustaneš,ili počne da kuka kako ima išijas, sažališ se, ustaneš. Druga vrsta, malo primitvnija: Uđe u bus,kao u prvom slučaju prilazi tebi... Ništa ne govori,stane ispred tebe,glava ti je zabijena u smrdljivu `bluzu`, ne ustaješ. Nastavalja da te sabija do prozora, ruke su na držačima iznad tebe, obe ruke. Čula mirisa su u problemu, alu i dalje ne ustaješ. Već počinje mrko da te gleda, bliži ti se izlazna stanica, ustaješ. U takvoj situaciji najbolji je osećaj kada vidiš da izlazite na istoj stanici, drago ti je jer napadač nije seo, iako ćeš ti svoju decu učiti kako treba da ustanu i ustupe mesto.
