Dogorelo. Moram da se reagujem iako znam da ću snositi posledice koje neće biti nimalo prijatne. Po srpski rečeno znam da ću da najebem al' moram da dignem glas, pa kud puklo da puklo.
Gerontološki centar, Beograd
- Dobar dan. Ja sam premijer Srbije Aleksandar Vučić. Pretpostavljam da ste čuli za mene.
- Iju! Kakav kurčić?
- VUČIĆ, DEDA! Hehehe... Ne čuje čovek...
- Šta se dereš, bre? Nisam ja gluv. Ti si onaj sa spojene prste?
- Jesam, deda. Aj' treba da me slikaju ovi novinari kako radim nešto pametno. Oš jednu partiju šaha?
- Ajde. Nisam igrao od kako je Života umro. Stalno krao figure...
- Ne seri, deda.
- Dobro, sinko. Samo da znaš nisam ti ja Vulin.
- Ćuti i ređaj te figure.Tri poteza kasnije
- Je li, sinko, ti reče da znaš da igraš ovu igru? Usudio bih se da kažem da nemaš blage veze.
- Zezaj, čiča. Skresaću ti ja penziju dvajes' pet posto, pa ćeš da se pušiš.
- Khm, khm... :U bradu: Dunsteru.
- Je l' ti to za mene, čiča?!
- Ne znam, dete, šta govorim. Ja sam star.
