Baš kao što u prostornim dimenzijama događaji iz pičke materine mogu uticati na život tinejdžera, slično je i sa četvrtom, vremenskom dimenzijom, gde događaji iz pluskvamperfekta takođe imaju svog uticaja.
Sin: Ćale, odoh da izblejim sa Šomijem.
Ćale: Stani malo. S kojim Šomijem?
Sin: Ma od preko puta. Zvao mene i Šoneta da pokaže, kupio Plej Stejšn 4...
Ćale: Sedi di si, neću da mi te skuplja hitna pomoć...
Sin: ŠKK?
Ćale: Kad te je nomad gađao kamenom, dobro je da ti je to oko ostalo u glavi...
Sin: Ćale... To je bilo pre 15 godina! Imali smo tri godine i nismo razlikovali grisinu od pljuge...
Ćale: More, rekoh, sedi di si!
*Džoni: Kevo, odoh sa Maretom na derbi...
Keva: I-ju! Kakav sad derbi!? Ne dolazi u obzir!
Džoni: E, pa žao mi je kevo, već sam kupio kartu...
Keva: E, pa, neka ti to bude za nauk što si ih bacio, neću da prođeš kao onaj mladić koga je nomad ubila raketa!
Džoni: ...Kad to?
Keva: Ma posle bombardovanja, jedan dečko mlađi od tebe poginuo...
Džoni: Kevo, bombardovanje je bilo pre mezozoika, još se verovalo da će Perica Ognjenović biti zvezda svetskog fudbala. Mi idemo na zapad, ne na sever ili jug...
Keva: Ma, sever-istok-zapad-jug, Nikola Petroviću, ne ideš ti nikuda!
