Ultimativna zemlja za svakog gastarbajtera. Nisi pravi gastarbajter ako nisi u Nemačkoj i ne voziš mercedes. I naravno, moraš da imaš najveću kuću u rodnom selu. Još je bolje ako ne živiš u Berlinu ili Frankfurtu, jer za te gradove znaju svi ostali slični tebi. Najbolje je u Kelnu, Hamburgu, Drezdenu ili ultimativno Vilhelmshafenu ili nekom sličnom "Šrevenedingenu" za koje tvoji na rodnoj grudi nikad nisu čuli. I onda u priči uvek kažeš "Kod nas u... (dodati grad). Jel' znaš gde je to?". Ma jok, ja sam kao ti, juče sam sišao sa grane. A i "kod TEBE/VAS u Nemačku". Jes' vala, moraš ostale da ubediš kako je tebi još čunkunđedo sa kajzerom Vilhelmom i Bizmarkom pravio prvi Rajh. Nemoj slučajno da naučiš jezik kako treba ili još gore (p p p gluho bilo...) da se družiš sa Nemcima. Drž' se svojih zemljaka i čekaj vikend da ti dođe Stoja. I, naravno, nemoj slučajno da znaš neku znamenitost ili istorijsku činjenicu u i o gradu u kome živiš. Kome to treba i koga interesuje? Ugledaj se na mog komšu koji je u Francuskoj (nije "pravi", al' drugog nemam) proveo već 37 godina u gradiću Sainte Mere-Eglise u Normandiji, na samo 50-ak kilometara od plaže "OMAHA" gde su se saveznici iskrcali i na moje pitanje da li je nekada posetio tu plažu odgovorio "'De bre da idem? Šta ti je to? Jes' zabole me, di ja znam šta je to." Budi praaavi gastarbajter, nemoj da se edukuješ na "pokvarenom zapadu". Mogao bi, ne daj Bože, nešto i da naučiš. Šta će ti onda selo reći?
-Cigo, ako bude smak sveta šta ćeš da radiš?
-Ću bežim kod moji' u Nemačku.
