Fakultet. Zgrada fakulteta. Profesori, doktori nauka, budući akademci. I naravno On, brisač klozeta. Ego, veliki ego, svi dolaze njemu na noge, svi mu se javljaju. Kartica sa imenom i prezimenom jasno istaknuta, da svi vide, ko ne vidi, i ogreši se o njegovo veličanstvo, rizikuje zabranu, neće pišati i srati dok je on na čelu takve ustanove kakva je klonja.
Ostrašćen brisanjem tuđih govana da ne vidi da je u istim do guše, preliva, a njemu lepo, ni sam ne zna zašto. Ceo svet gleda kroz prizmu fekalija i čini da sve izgleda ružičasto i mirišljavo.
Jednog dana postave mašinu koja će sama brisati klozet, on više nije bio potreban. Zahvalili su mu se na saradnji, razdužio karticu i dok je odlazio niko od ljudi sa fakulteta ga nije poznavao, ipak ga znaju samo iz klonje..a on se osećao tako, tako posrano.
