Uz dužno poštovanje ljudima koji poznaju i vole umetničku fotografiju, ovo pre jeste dijagnoza psihičkog stanja i opis karakterne osobine fensera koji želi biti zapažen, nego definicija hobija. Ono što je neophodno da bi se postali utripovani umetnički fotograf jeste neki jako skup fotoaparat (ako ošineš odokativnu maksimu svojstvenu nama ljudima Balkancima - "što skuplje to bolje", nećeš promašiti u ovom slučaju), šta je apsolutni mast hev ajtem - fini braon šalčić/arafatka (ako nema arafatke, može i karirani crno-beli stolnjak) koji u kombinaciji sa nekom frenč-stajl kapicom služi kako bi se istakla prirodna istančana finoća umetnikove duše.
Kad se prvi element zadovoljio, se može da krenuti u potragu za subjektima: starim otpadom, koji svako normalan baca, a ne fotografiše; romskom populacijom, kao veoma kusturično-umetničkom-socijalno-inspirativnom temom (samo pazi, tu nekad mogu i batine pasti ako se naleti na Rome koji nisu raspoloženi da služe "umetnosti"); maslačci, ulični kerovi lutalice i slične stvari...
Sad je kad je sve spremno, utripovani umetnik vadi aparatčinu od čije vrednosti mogu tri porodice na Kosmetu živeti brat-bratu bar dva meseca, i iz raznih uglova fotografiše svoje subjekte. Čuči, uvrće-okreće aparat, kao moj komšija majstor Cile kad obleće oko motora rasklopljene stodvajstosmice u svojoj garaži.
Kad se fotografije prikupe i izrade, onda se konačno može da nastupi psiho-masturbativni mega-svrš na sebe kao umetnika.
Utripovani umetnik: "Pogledajte molim vas ove tužne maslačke, koji se boreći za svoju egzistenciju, probijaju pored traktorske gume na otpadu, koji metaforički simboliše degradaciju ljudske prirode, i destruktivno delovanje čoveka kao izgubljene jedinke u svemiru..."
Preldžija :vadi Soni Erikson k810i iz džepa farmerki:
Utripovani umetnik :gleda i zgražava se:
Preldžija: "E, vidi ovu sisatu crnku u bikiniju što sam je slikao lanjske godine u Herceg Novom. Znaš šta ona simboliše? - Ona simboliše da ja jebem, a ti ne."
