Među ljudima preovlađuju dva glavna tipa ličnosti.
Postoje oni kojima je životni moto: Uvek može biti bolje.
Naravno postoje i oni kojima je životni moto: Uvek može biti gore.
Pravo da vam kažem ne znam koji je moto ispravniji jer oba imaju nedostatke.
Ako živete po prvom motu nikada niste zadovoljni postojećim stanjem i ne stižete da uživate u nekim sitnicama koje život znače, a ako ste pak pristalica drugog mota nikada nigde nećete stići jer nikuda se i ne krećete.
Možda nije Buda bio lud kada nam je savetovao srednji put.
P.S. Nisam budista.
Ovo je priča o čoveku koji se rukovodio motom broj dva i bio srećan.
" Jednoga dana šaljivdžija Pera je umro i otišao pravo pred sv. Petra koji mu je otvoreno rekao da za njega nema mesta u raju. Pera se nije naljutio, nasmešio se kao što je to celog života radio, slegnuo ramenima i rekao kako može biti i gore. Ubrzo je po njega došao djavo, stavio ga preko ramena i poneo u pakao. Pera se smejao, a začuđeni đavo ga je pitao zašto se smeje. Pera odgovori kako može biti i gore. Đavo nije mogo da se načudi.
- Znaš li ti ko sam ja? - upitao je.
- Znam, ti si đavo. - odgovori Pera.
- Znaš li ti gde ja tebe nosim? ponovo upita đavo.
- Znam, u pakao. - odgovori Pera.
- PA KAKO ONDA MOŽE DA BUDE I GORE? - razdera se đavo.
- Pa može, mogao sam ja tebe da nosim. - odgovori Pera sa smeškom.
P.S. Zaključke prepuštam vama.
