Dah koji ti se otme kad ti je dan prekratak. Retko je to, naši su dani inače umorni i dugi. Ali dodje tako neki sa kojim ti je malo 24 časa da izravnaš račune. Ispred njene si kapije recimo, nije ti rekla ništa, hiljade nagoveštaja je dala... Ne znaš, a moraš da znaš ili pojes' će te crv. Ili ideš nekud, a ostao si gradu dužan bar još bocu crnog. Džaba svićeš danu, džaba jurite na rabotu matorci, džaba školske torbe promiču ispred mog kutka na ulici, meni juče još traje. A stići ću vas, prekratiću neki dan, prespavaću ga, odbolovaću, takvih je već dosta. Vratiću dug Hronosu.
