Pored konstatacije: "Ti se, bre, nažive život", najgore što može da vam uputi sagovornik... Obično je obojeno ironijom ili ga ti tako, kao čovek koji ide ka tituli kukajućesavetodavnog sagovornika, doživljavaš.
Sranje. Opet sranje. Pala si ispit, raskunuo je s tobom, ostala si bez kinte, posvađala s drugaricom... Roditelji ti opet držali predavanje tipa "Kad ćeš više da završiš taj faks? Mića, Pera, Laza, Gojko, Stojko... se odavno zaposlio... Ana, Lana, Zana, Gorana i Jana...davno se i udale, rodile petorke...žive ko u bajci! A ti? Još apsolvent?!"
Muka ti je...odlaziš da se prošetaš...
- 'de si, čoveče? Još kad sam te video!
- Ma, evo, malo u šetnjicu...
- U šetnjicu? Aaaa, pa fino, fino...ja milion obaveza, problema, nema za mene šetnjice...jurcam na sve strane...a ti, uživaš, a? Nažive se život! Ae, pa se čujemo...ne znaš ti kako je meni...žurim!
