Stvar na koju svaka žena zagrize, zatim sledi svađa milenijuma.
Vraćate se kući, sa posla, i sa sobom nosite neku kesurinu. Vaša žena vas čeka kući, sa punom trpezom (svaki dan) i očekuje neko čudo. Baš kako ulazite u sobu, ona vidi da je isto kao i svaki dan, i počne da prestaje nadanje. Kad ono vi sa sobom neku kesu, a na njoj slika i naziv neke zlatare. Na ženi se raširi osmeh, kao na jebenoj zečici, i ona vam se baci u naručje. Vi onako izbezumljeni, bacate onu kesu na pod i krećete u akciju. A žena, buljavih očiju, uzme onu kesu da pogleda šta ima. Sa sve osmehom na licu, ona otvori tu kesu. Kad ono unutra štrokave čarape, i prljav veš. Odmah nestade osmeh, i lice predje u neku grimasu. A vi, ni mrtvi ni ladni, je podsetite da vam opere taj "dugostojeći" veš. Tad počinje pakao.
