Veliki petak

Najveći praznik zaposlenih velikomučenika. Nakon smornog ponedeljka, jebenog utorka, odvratne srede, još-samo-jedan-dan četvrtka dolazi on. Veliki petak. Najzad. Cvetna oaza posle besomučnog tumaranja pustinjom.

Tog jutra se budiš srećan. Šta, još pišljivih desetak sati na poslu. Laganica. Nirvana. Ptice pevaju, potok žubori , roze poniji seru dugu stanje psihe. Jebe ti se što Mađarska nema more, a ni Srbija. Petak je. Ideš kući da digneš sve četiri u vis. Tog dana zaboravljeni osmeh se vraća. Više ne izgledaš kao povampireni klošar iz parka. Čak tog jutra imaš snage da podigneš BIC-ov brijač i podereš ono trnje sa lica. Posekao si se? Petak je. Žena u kupatilu dva sata? Petak je. Sunce sija.

- Idem kući! Konačno! Petak! Vidimo se paceri!
- Na! Namrštena, bezdušna sekretarice! Šta, plata nije legla? Zabole me, ionako bi samo prekrila minus!
- Šefe, duvaj ga. Petak je!
- Evo ti babuskero, ustaću ti. Jebe mi se što ti misliš da sam nevaspitano govedo sa dva razreda osnovne škole iz neke pizde materine i što današnja omladina nema ni malo obzira prema matorcima. JEBE MI SE! Čitaj mi sa usana! Petak je!
- Komšija do daske pustio Fazliju? Zaigrajmo! Petak!
- Boli me uvo sine što si dobio keca! Donesi pivo da ga poderem!

- E javiću se na mobilni. Šta može u petak biti.
- Kurčubiću.
- Molim?!
- Subota je radna.