Ovom rečenicom Ana Ivanović počinje svoje traktate i jadikovke kada se pojavi na televiziji. Obično nakon priloga o njenom ispadanju u prvom kolu/kvalifikacijama.
-Veoma sam razočarana. (dramska pauza, pobožno-tužan pogled u stranu) Krenula sam lepo meč...odigrala sam prvi gem lepo...protivnica je ipak veoma iskusan igrač, u odličnoj je kondiciji i ima jak servis....U drugom gemu sam imala pad...ne znam šta da kažem...ma i trema je učinila svoje...
(protivnica je bila 37-ogodišnja Čangvani Ijer Ramakrišna iz Pakistana koja je igrala bez levog palca i jednog oka pošto su joj Talibani spičkali gajbu bazukom dok se u kuhinji pripremala za meč igrajući badminton sa lemurom mlađeg brata. Anin pad u drugom gemu nije bio samo psihičke prirode; valjala se po terenu jer nije mogla da stoji pošto se do šest izjutra sevala u rč sa crncima i šljemala Keglevič)
