Jedini metod po kojem posluju lokalne prodavnice po Srbiji. I pored uvođenja fiskalnih kasa i malo strože kontrole, uvek se nađe neki budžak u radnji gde može da se sakrije sveska sa imenima dužnika i iznosom duga. Ne dobijaš nikakav račun, u svesci samo pišu iznosi,tako da radnice možda nekad i pojedu čokoladu na tvoj račun ("'Ajd, kome danas pišemo čokoladu...može onaj čiča, Slavko, njemu nismo odavno"). Prectrtavanje se najčešće vrši prvog ili drugog, tj. kad stigne plata. Da nema veresije, mnoge takve radnje ne bi opstale ni mesec dana. A i narod bi mnogo češće jeo džema i hleba i kuvanog krompira.
Nikako se ne daje na veresiju kada u radnju uđe neko nov, nepoznat. Radnica namigne, a to je signal da je to možda inspekcija, pa se mušterije samo muvaju po radnji dok uljez ne izađe.
Jedino je zeznuto kad u komšiluku gazda reši da preseče veresijsku agoniju i okači natpis "Čast svakom, veresija nikom."
Misteriozna žena, koja ponekad može da nam završi piće.
Lokalni dragstor. 04:30 na satu glavnog gradskog trga:
- Mi se (hik) mnogo izvinjavamo. Nemamo (hik) više čime da platimo turu, pa ako (hik) može Veresija da završi neki posao.
- Žao mi je, Veresija radi u drugoj smeni. Vratite flaše i dobro jutro.
Autoput do siromaštva.
Kad oralno obradiš devojku uz njeno obećanje da će i ona tebe.
Ono što je, u radnji gde gazda ne poznaje termin "odloženog plaćanja", dozvoljeno samo licima starijim od 80 godina u pratnji oba roditelja.
osnovni nachin robno novchane razmene kod Srba
Verovanje da ćeš ipak uspeti naplatiti robu koju si dao u zamenu za ništa.
Nacin "kupovine" dozvoljen u jako malom broju radnji od uvodjenja fiskalnih kasa,a uzimanje "na recku" je najcesce dozvoljeno samo osobama starijim od 90 godina uz obavezno prisustvo oba roditelja...
princip koji polako nestaje...
dok pravilo postaje "ČAST SVAKOME,VERESIJA NIKOME"!...
Deficitarni artikal kod svakog trgovca koji drži do sebe. Kao zamena se nudi odgovarajući duhovni ekvivalent - čast.
"Čast svakome - veresija nikome !"
