Poštujem, prosvetlio si me, možeš sada lepo da odjebeš u skokovima.
- E, da viš juče kako smo se pocepali, zveknuli tri buksnetine, popio sam jedno litru džeka sigurno, evo još isparavam, a tek ravee! Same se nabijaju, samo što ti ga ne popuše, jedna se skinula u grudnjak, a dojkare joj kao dva globusa, e, nači sodoma!
- Verujem.
Normalan odgovor roditelja u većini naših porodica, na konstataciju deteta da mu trebaju pare za nešto.
Ćale, treba mi 2000 dinara za neke stvarčice.
Verujem da ti treba !
Govoriš da veruješ onda kada ne veruješ u priču i ne veruješ da neko očekuje da poveruješ u to. Jednostavno je.
- Nećeš verovati šta se dogodilo sinoć brate!
- Šta se dogodilo?
- Ležim ti ja, gledam kroz prozor kako pada kiša...
- Nije padala kiša jebote.
- A da, to je bilo pre dva dana. I uglavnom, ne znam šta ću od sebe jer sam sve obaveze već otaljigao...
- Pao si tri ispita od tri.
- Ajde bre, ne prekidaj me. Zvoni mi telefon, ja se onako trgao, kad ono, ni manje ni više nego - Danijela. Plače, moli me da se pomirimo. Kaže da je pogrešila što je otišla sa onim zgodnim bogatašem i shvatila da nije sve u novcu. Volela je ona mene uvek.
- ...
- Ali imam i ja dostojanstvo. Ne padam ja na njene suze.
- Verujem, brate, verujem.
