Proljeće je, a u meni nemir..
Kad te probudi martovsko sunce svojim zracima znaj da su to nežni prsti naše Vesne. Lepa i umiljata, a hrabra i odlučna. Kako to lepo zvuči, a i izgleda. Da je takvu ženu naći. Takvu, da Morana pred njom zadrhti, a Perun se rastoči kao vinski sok, takvu da priroda majka svoje pupoljke rascveta, a travnati tepih se ulepša za zavodnički pogled naše Vesne. Ona je Bog kojeg se ne bojiš, ona je bog kojeg moraš da voliš. Ona, a ne neka druga, pogotovo ne ona krmača morava, morana, kako god!
Mada, ima zgodno ime za podjebavanje.
Čović Vesna jebe se k'o besna...
:Morana zadovoljno trlja ruke:
Kul odrađeno +++