Danas ljudi u poznoj penziji ili ilovači, u staroj Jugi stalni saradnici Eureke, Enigme i vikend-izdanja Večernjih Novosti. Živeći u predinternetskoj eri (a.I: ante Internetum), ovi gurui slaganja reči i izraza morali su mukom i peške da dolaze do imena mađarskog predratnog golmana, nadimka okarinistkinje iz Krasnojarska, najmanje desne pritoke Marne ili pretka slatkovodne njorke, dok su u svesci na kockice nicale matrice skandinavki, belih, domino i karambol ukrštenica, zidala se piramida, šareneli anagrami i osmosmerke. Za slovo se ostajalo do kasno u noć, iznova uklapajući Izoldu Barudžiju i Radžifa Gandija.
Veterani se užasavaju ukrštenica sa puno crnih polja i pojmova sa previše samoglasnika, a najjači hipsteri među njima su se svojevremeno zakleli da neće koristiti Itu Rinu, jer su je "previše, brate, razjebali uspravno".
Stvarali su prvenstveno iz strasti, nije tu bilo nekih para. Zato je zadovoljstvo kreiranim palindromom od 17 slova bilo neprocenjivo.
Kako se pojavio softver za kombinovanje reči i razvio Internet, veterani su pljunuli na sve i okačili rebuse o klin. Danas samo katkad vade ispod kauča ukoričene zbirke izrezanih radova, smeškajući se setno svojoj pasiji.
- Joj, Miladine, opet najavljuju talas poskupljenja. A penzije iste.
- Talas.... Lasta-Astal-Salta-Latas Omer Paša.
- Čuješ ti mene, Miladine?! Za šta da kupim zejtin? E baš si neki lik.
- Zejtin... Lik, Zejtinlik, groblje u Grčkoj, devet slova.
- E pa, id' u peršun!
- Peršun - ak, jak, Kaja, majka, kajman, manijak...
- E, za to zadnje stavi u opis Miladin, ješčuo!
