Odlična stvar za poruke, poslao je SMS u istoriju, ali brate za pozive je krš. Ipak besplatan je, a što je džabe i Bogu je drago. Međutim problem je što čak i oni koji su na pretplati i imaju solidan broj besplatnih minuta koriste Viber čak i za lokalne pozive, koji bi bili i bez te pretplate prilično jeftini. Zbog navike korištenja Viber-a, čak i ti besplatni minuti nerijetko budu neiskorišteni, tj. propadnu. A kvalitet signala preko vajbera najbolje ilustruje sledeći primjer.
(Mada nije samo do Vajbera, već i do lošeg neta, al rezultat je isti...)
- Alo... ej... aloooo, čuješ li me...
- E sad te čujem!
- Alo, heeej... ja tebe ne čujem ništa! E ustvari čujem te sad, de reci!
- Šta si reko?! E brate, aj da te zovem normalno, jebem ti Vajber.
ili Vajber, leti telefon kroz šajber. Jer je toliko bitno da ostanemo u kontaktu sa ljudima oko nas. Oh, ti ljudi bez kojih se ne može na dnevnom nivou, dok skrolamo kroz kontakte u pozi francuskog kralja gejeva "Koga da danas obuhvatim svojim bitnim životom? O agonija životnih izbora!" Najzanimljivije je od svega da uređaj na kome najčešće koristimo viber ili sličnu zajebanciju zovemo telefon. Oh bože taj telefon pa ko još nekoga zove ili priča? Moram da pričam? Pa to je tako juče. Ti telefoni će mi doći glave. Nekako je uvek zanimljivije poslati poruku nego pričati s nekim. Ceo dan se dopisuješ i onda te neko nazove i najednom nemaš šta da mu kažeš. A kad treba nešto da kažeš onda pišeš.
- Što sam ja došao ovde? Da gledam kako ti pišeš na telefon?
- Na viberu sam.
- Pa što si me zvao na kafu onda?
- Da, da, evo sekund brate.- Molim vas, smena mi završava. Ja bih da naplatim.
- Šta? A, to. E brate de reguliši slab sam nešto.
- Gospodin s kojim ste sedeli je otišao pre cirka tri sata, po mojoj slobodnoj proceni.
