Bio u Beogradu.
- I, tako, imam tih 600 krava, i još tih 350 ovaca, pa malo ja brinem o njima, malo one meni pare donose. I imam tu u gradu dve kuće od po 400 kvdrata, imam onu kolibicu na Zlatiboru, i proletos sam kupio vikendicu dole na Primorju, i eto, živi se...
- U, pa dobar si...
- Aha, prošle godine proglašen za naj-privrednika Zapadne Srbije. Nego, jel' ono onaj Mile?
- Jest, majku mu, MIle...Zovider ga 'vamo..
- Šta zovider?! Taj je bre vucibatina, bitanga obična, ni orah mu iz ruke ne bih uzeo! Sve to treba streljati!
- Nemoj tako, on je gospodin čovek! Taj je vido sveta!
- Ozbiljno? Pa, ajd' onda da se pozdravimo!
_______________________________________________________________________
- Marš, bitango jedna!
- Ja bitanga?!
- Ti, ti....
- Ja bitanga? Ja?! Pa, možda sam i bitanga, al' sam vid'o sveta...E, sećam se kad prođem Knez MIhailovom, pa počnem da bacam ćifte, a sojke samo padaju... Pa, kad uđem u kafanu, pa naručim radžu, meni pa ondak i svima, a orkestar svira onu moju, onu "Zovite me gospodine"...Eh, to su bili dani...Jest' da je bilo dana kad sam spav'o ispod Savskog mosta, al' dobro, bar sam vid'o sveta...
