Izraz koji koriste osobe kada svoj posao urade bolje od nekoga ko se s tim poslom susreće prvi put. U trenutku izgovanja istog, dobijaju neverovatan osećaj inteligencije, isticanja od drugih i smatraju da su najpametnije na svetu. Svaki put.
Izraz inače osobu kojoj je upućen nervira neverovatno mnogo, ali se trudi da odreaguje što smirenije.
Sin: Tata, ne moze ova svećica da udje ovde...
Tata: Kako ne može, daj mi to ovamo... ovo ovde malo olabaviš, pomeriš ovaj kabli malo, sad skineš ovu maticu, otpustiš ovde i ona upadne... Eto, vidiš kako može.
Sin: *najpre u sebi besno: (pa naravno da može kad si jedno milion puta menjao svećice), a zatim glasno smireno: Naravno tata, vidim da može.Učenik: Profesorka, ovde ne može rezultat da ispadne 2.
Profesorka: Daj mi da vidim... Ovde prebacimo dva, delimo sa 4, koren iz 64...mhmhm... dodamo ovde ovo što nam je ostalo, prebacujemo 6 gore i sad kad podeliš ispadne dva. Vidiš kako može.
Učenik: *najpre u sebi besno: (pa naravno da može kad vi 25 godine rešavate taj jedan isti zadatak), a zatim glasno smireno: Vidim profesorka, shvatam sad.
