Životne mudrosti, tajne univerzuma i smisao gole egzistencije objašnjeni od strane šačice dokonih kafandžija. Njihovo znanje se mijeri u promilima a inspiriše ih božanstvo Delirijum Tremens lično. Vinom zalivena verzija Gorskog vijenca prenošena usmenim putem sa koljena na koljeno, da nove kafanske generacije nauče iz bola i patnje ovih starih.
-Pomoz Bog, čika Radoše! Kako ste? Šta ćete popit'?
-Bog ti pomog'o sinak, daj vinjaka 'vamo.
-Evo, evo, odma' stiže. Nego, ja i Đuro smo nešto pričali, i pade nam na pamet da pitamo vas, kao mudrijeg brata po flaši. Šta po vama znači biti srećan?
-Eh, sinko, srećan si kad te ozari Sunce, vjetar ti mrsi kosu, a nebo plavo i vedro iznad.... Eh...
-Au jebote! Đuro mislio kad se zaposliš, kupiš auto, kuću, oženiš se, dobiješ sina i pojebeš komšiji ćerku. A ja kont'o kad postaneš poznat brate, sretnu te na ulici i viču: ĐE SI PERO, POTPIŠI MI SE NA SISU!
-Jebeš mu mater, ja mislio kad Sunce uprži....
