Verovatno najkorišćeniji telefon kod Srba. Svi su ga imali, ili bar videli. Neizostavan aksesoar mesara, električara, vodoinstalatera i šumara. Mali, kompaktan, sa tupim ivicama (daje osećaj elegancije). Ekran veličine kliće, ispod kog se nahvatala debela slojčina prašine i par hiljada ogrebotina zadobijenih komešanjem u džepu pomenutih električara zajedno sa šrafovima, maticama i ostalim gvožđurijama, ne smeta solidnom korišćenju istog. Svaka stavka je dovoljno velika da možeš da je izabereš i da imaš dioptriju ko Hari Poter. I onako ih ima samo par. Kalkulator, poruke, imenik i podešavanja. Dobro poznata Ajfelova kula na pozadini telefona odaje dodatni utisak elegancije.
(Ni sam ne znam odakle telefonu toliko memorije za sliku.)
Čar telefona je što je nesalomiv. Legenda kaže da ga je kalio Ares, kovao Efest, a dovršio Posejdon, pa je tako dobio prefiks voda. Obline mu je dao ženski deo božanstava a firer, Zevs poslao u Srbiju olujom. Ta oluja se kasnije nazvala NATO bombardovanje devedesdevete. Od tad, ovi telefoni uzimaju maha u svim čovekovim delatnostima. Stolarstvu, rudarstvu, elektroinžinjerstvu, ponekad i u filmskoj industriji (18+).
Jedina mana mu je da zbog svog oblika, lako može da ispadne iz džepa. Pa dok ste u veceu, preporučujem da ga držite čvrsto u ruci. Na telefon mislim.
Inače, lako može da isklizne, i nestane u dubini septičke jame.
Sve u svemu, pored toliko dobrih stvari, zanemarićemo mu par propusta.
I ako mnogi ne vole da ga koriste, nekako, ne prestaje da izlazi iz upotrebe, da li zbog bede i nemaštine, ili samo nostalgije, ostaje nam da vidimo za par desetina godina. Kada iziđemo iz tranzicije, i sekularizujemo se, kako se to danas popularno kaže.
