Gabaritna likuša, spremna za posek. Ne da može u kuću da te uvuče, nego može da te natera da iz kuće ni ne izlaziš. Zbog nje u gradu ne možeš da dobiješ batine, ali od nje definitivno možeš. Jedino što ne možeš jeste da se otreseš od nje, ili od toga, šta li, prati te ko seoski džukci kola, k'o da ti je neko kletvu bacio...
Ko ti je kriv kad te opkoračila, dok još nisi razmišljao glavom, već punim gaćama.
Zdravko: Marijane mlad majore, pa gde si bre! Nema te k'o mršavog popa, šta je s tobom?
Marijan: Jooj, ništa me ne pitaj. Bio sam kod Jovana iz Gorića, terali konja, i tamo vidim jednu, sve mršaviju i mršaviju, kako vreme ide, sve lepša od lepše, ako me razumeš.
Zdravko: Pa dobro, šta, bio, uš'o, otiš'o...šta je problem?
Marijan: Jest', otiš'o ja, al' ona krete za mnom...ti znaš da ni na pos'o nisam do skoro dolazio...
Zdravko: Jašta more, i šta'š sad? Da pišeš prekomandu džaba ti sve, eto nje opet...
Marijan: Ma idem na Pasuljanske livade, da vadim mine...a ti ćeš poslati pismo da me bomba ubila, i daću ti nešto stvari kao od mene, da joj odneseš.
Zdravko: A šta ćeš za stan? Ona ostaje tamo garant!
Marijan: Ma pusti stan, glava je u pitanju, sinoć kad se okrenula na spavanju, puk'o mi kapilar na oku, i zgnječeno mi rebro, sad bio na snimanju...
