Sastavni deo života svakog kvalitetnog brđanina. Svako ko je išao u posetu ka ruralnom brdsko - planinskom području X kilometara dalje od cetnra najbližeg grada, morao se oprobati ovim neobičnim i krajnje interesantnim transportom. U ove svrhe se koriste busevi kakve ni Kaluđerica nije videla, koji tokom zimskih mećavnih dana dužinu linije redukuju za desetak kilometara.
Praznik, bus krcato pun. Jedna trećina busa-deca koja idu u školu, druga trećina seniori, ostatak ljudi koji idu svojim poslom. Kroz prozor se vidi predeo od kog bi se i Ivan Strahinić usro. Razgovor živ:
-drži Žojiću tu harmoniku
-jao šta mi je milan sinoć rekao
-i ti na sabor u Studenicu
-Žuti, šta si se bre raširio
-uzela sam papriku za 25 dinara
-fala ti dete
-šta! Ja sam, bre, jednom na harmonici spavao
-ne može dalje
-nema veze, ova deca izlaze u Bogutovcu
-majstore, ustavljaj
-čuo sam da te hvale
-al je mutna reka
-otad više ne zalazim po kafanama
-ako sam, samo nek je dobar glas
-hahaha, Žojić uči da svira
-ej, izodite tamo
-tako i Isusa obesiše sveštenici.
