Najudaljenije mesto na svetu, tamo gde duh iz lampe nosi Popajev dvorac.
Najnenadjebiviji sat u kraju.Pa i šire.Čuka za koju se veruje da ima posebne bondovske sposobnosti poput pucanja lasera i šaringana.Neminovno je i najskuplji sat.Verovatno je poklon od dalekog rođaka iz Amerike,jer je nepriuštiv za veliki deo naše populacije.Neretko je i ukrašen dragim kamenjem (ako je ženski) ili je od čistog zlata (muški).Predmet je zavisti ljubomornih komšija,a njegov vlasnik neretko zavrće rukave u javnosti,čisto da se zna ko vozi traktor,a ko otvara kapiju.
Uglavnom je Roleks,u ređim slučajevima Kasio,Omega ili Fosil.
Mitska postoj(e)bina svih koji su ''pošli s namerom u veliki grad'', u ovom slučaju Beograd, stecište svih koji nemaju gde ili se ne osećaju da pripadaju tu gde jesu.
Već nakon druge generacije od Masnikosića postaju Kolenovići. Samo treba, kad se siđe s volujskih kola ili traktora, potražiti rođu direktora.
''I tako ja deco sa vašom babom i magarcem: babu na magarca, ja pešimice, klaj-klaj, stigosmo u Beograd, a tad baš bio pijačan dan - sve otvoreno!''
Zabito mesto odakle potiče većina ljudi koji se nalaze na istaknutim položajima.
Došao sa Vrške čuke, a vidi dokle je dogurao!
