Ne toliko poznat nadimak, a još manje poznato puno ime. Dragan Vujić. Ima interesantnu bradicu i donekle interesantan glas. Tu se spisak interesantnosti završava što se tiče Vujketa.
Zašto je baš on izabran da upropasti stotine crtaća pozajmljujući glas junacima istih otaje misterija. Ali ono što nije misterija jeste upravo njegov glas, jer je potpuno isti bez obzira na nesretnog junaka koji je doživeo da ga Vujke ozvuči. U tandemu sa kolegom Nenadom Nenadovićem Nešom uspeo je da nam ukaže koliki su zapravo carevi bili Nikola Simić, Đuza Sojiljković, Mića Tatić i ostali iz te ekipe.
Fikus u prostoriji u kojoj Vujke i Neša snimaju se smori i prestane da vrši fotosintezu. Toliko monotonije i nezainteresovanosti nema ni na predavanjima o marksizmu. Koje počinje u 6 ujutru. Ukoliko u scenariju piše ''Ha ha'', Vujke će to samo pročitati kao ravno i flegmatično - ''ha ha'' dok sa strane verovatno proverava da li mu je Neša doneo pljesku sa svim prilozima koje je tražio. Badava se animatori trude da dočaraju neku emociju silnim frejmovima kad će Vujke samo da procedi kroz zube svoj tekst i da od najvećeg heroja napravi apatičnog lenjivca. Više živosti ima na šahovskom turniru gerontološkog centra nego u Vujketovoj naraciji. Roditelji kupuju crtaće koje je Vujke unakazio jer su primetili da se deca brzo po puštanju DVD-a uspavaju, a bogme i oni sa njima.
Vujketa ne zanima koji lik je na dnevnom redu. On samo sedne, stavi cvikere, pročita svoj tekst, zalije fikus i ode kući. Nije on Čarli Adler da mora da vodi računa da li u scenariju piše Cow, Chicken ili The Red Guy pa da za svakog prilagođava glas i unosi se u svaki lik posebno kao što pomenuti gospodin-kralj radi (neverovatno ali istinito, isti čovek pozajmljuje glas svim tim junacima). A koliko tek likova ''pokriva'' samo šestoro ljudi u Simpsonovima..
E moj Vujke, bole tebe kurci. Cepate tablić sa Šonetom, vezete goblene i pripovedate o okršaju Petra Pana i Kapetana Kuke na ivici palube. Ne ide to tako.
Vujke kasni na set. 12:34h. Stiže konačno.
- Izvinite što kasnim. Šefe, jel sve spremno, danas nastavljamo Grofa Monte Krista, jel tako?
-Spremno je Vujke, ali nastavljaš Gargamela od juče, ne Monte Krista, zaboravio si.
- Da.. ovaj, da Gargamela, hehe, naravno. Znam da radimo Štrumpfove. (u sebi: ''u jebote, totalno sam juče mislio da radimo Grofa Monte Krista, valjda neće provaliti'')
Neša se suzdržava da ne prsne od smeha.
