Takođe može da se kaže 'Istorija vs. Epske narodne pesme' zato što su išli jedno protiv drugog.
Poznato je da je istorija prikazala Vuka Brankovića kao hrabrog čoveka koji nije hteo da postane turski vazal, pa su ga zbog toga zatvorili. Međutim, epske narodne pesme su ga prikazale kao izdajicu zbog kojeg je Kosovski boj izgubljen.
Marko Kraljević je u epskim narodnim pesmama prikazan kao srpski Čak Noris, hrabar čovek i vojnik, dok je on u stvarnosti bio čovek koji je postao turski vazal kako ne bi izgubio glavu i poginuo boreći se na strani Turaka.
Pogledajte kako su ustvari nastale epske narodne pesme iz kosovskog ciklusa.
Dva neidentifikovana guslara, Donji Pičkovci, 1786. godina. Prvog ćemo nazvati Dobri Milun, a drugog Ludi Miomir.
Dobri Milun (svira gusle i peva): ...i strpaju ga u dvore jezive,
te junački umre Brankoviću Vuče,...U tom trenutku gudalo izleće iz ruke Dobrog Miluna, te pogodi Ludog Miomira u glavu.
Ludi Miomir (češe se po glavi i besni): Milune, pa jesi li ti normalan? Oko si bre mogao da mi izbiješ!!! E sada ću da popljujem tog tvog Brankovića, a od Kraljevića ću da napravim legendu.
I tako je narod više verovao Ludom Miomiru zato što je od Marka Kraljevića napravio super-heroja.
