Ustanova za smeštaj graničnih slučajeva - likova koji nisu dovoljno normalni za pustiti na ulicu, ali ni dovoljno ludi za košulju i gumene zidove. Svetska zdravstvena organizacija je uspomoć stručnjaka rešila da smanji broj ludaka u ludnicama i troškove smeštaja po državnim i privatnim klinikama. Tako pacijenti ne izlaze na ulicu danima, pa čak i mesecima, o njima se staraju njihovi roditelji, a društvo ni ne zna da oni postoje. Ovo predstavlja Prvu fazu.
Druga faza jeste besplatan internet priključak i nekakva vrsta infuzije kako se pacijenti nikada ne bi dizali od kompjutera i ne bi imali potrebe za složenim procesima konzumiranja hrane, vršenja velike i male nužde i drugih fizioloških potreba.
Treća faza planirana za perod od 2013-2030 jeste potpuno onesposobiti pacijente da napuste kućni smeštaj, koji se ipak na kraju dešava, budući da ljudi ponekad požele da pojebu nešto. SZO ovo planira da reši prostom ugradnjom veštačkih vagina i penisa ispod kompjuterskih radnih površina.
Četvrta faza WOW institucije je planirana za 2050. godinu i predstavlja direktno priključenje pacijenta na kompjuterski sistem u kome će vegetirati sve do smrti (već viđeno u Matriksu).
Bojan: Šomi, jesi li video Mareta skoro?
Šomi: Jesam... mučenik... prso...
Bojan: Kako bre, prso?
Šomi: Ma... počeo nešto da lupa, roditelji ga nisu ništa razumeli, on im objašanjavao, ali zalud. Onda su zvali Palmotićevu, a ovi Skelu.
Bojan: Pa jesu li mu dali košuljicu?
Šomi: Ne, bre. Institucionalizovali su ga kući. Rekli su da on nije za ludnicu. On je samo navučen na WOW. A od te institucije nema otpusta.
Bojan: Au... nek` mu je pokoj duši i samo bez restrikcija...
