U ozbiljnom razgovoru između vremešnog domaćina i sina jedinca o budućnosti, pitanje retoričke vrste kojim tata iznosi svoje mišljenje u vezi planova svog naslednika da ode od kuće i započne novi, samostalan život, kad za to bude vreme.
Suptilno i mirnim tonom izgovoreno, blaga verzija gnevnog očinskog napušavanja tipa "Bolje da sam tvojoj majci šminku razmaz'o umesto što sam tebe napravio", pozivajući se na čuvenu "Hrani kuče da je ujede" izreku.
Bez želje da čuje eventualni odgovor, diže ruke od svega, dok u glavi sebi postavlja pitanja gde je to pogrešio u vaspitanju, teškom mukom sudržavajući se da jednom slepačkom po licu nezahvalnog govneta ostavi crvenilo veličine političke karte DR Konga.
- Ćale, ja i moja devojka smo odlučili da ćemo, kad se budemo venčali, otići kod njenih da živimo u početku, a za kasnije ćemo videti.
- A za koga sam ja sticao sve ovo? Za koga ceo život radim, za ovog pijanog komšiju? Radio sam k'o crnac dok nisam uštedeo da napravim kuću, da sutradan imaš gde da živiš, a on 'oće da bude prizetko. Kad te budu tamo uhvatili pod svoje i obukli suknju, ima da mi kukaš da se vratiš, pazi šta ti tajo kaže!
