Tugaljiv, beskrajno romantičan, a ujedno i neopoziv argument staramajke prosečne romske porodice kada saopštava mužu da donosi na svet sedamnaesti plod njihove ljubavi.
-Čengize, ja opet zatrudnela.
-Šta reče?! Đulnaza, saćem te gurnem niz buraku, će završiš k'o Veronika Saldivar iz Soledad! Ko će sve da ih na'rani majku ti jebem ciganjsku?! Pa Tarzan neće moći da nafata bakarne žice u Stepojevcu, mora da pripazi to derle, joooj sudbino moja! Đeljana, dadni mi tu oklagiju! Odma'!
-Ali Čengize, Bog ti dao zdravlja, nemoj tako! Naša ljubav je bitna, za sreću dosta je trideset kvadrata Čengize! Ako treba, tvoje ime će da istetoviram i na desnu sisu, Boga mi!
-Vala i to što kažeš! Ajmo u sobu Đulnaza sunce moje! Đeljana, ostavljaj tu oklagiju i stavi bubašarbe u Ursulin kontinjer.
