Reče đavo, i Bog ga pretvori u prase.
Ako si se već na naslovu prekrstio i lijevom i desnom, napusti sahranu, idi peri suđe dok se draga nije vratila, nije lijepo da čeka na masažu stopala.
Vrhunac hedonizma, merak što bi se ubosni reklo. Još jedno od mnogobrojnih turskih nasljeđa. Crvena linija koja razdvaja čovjeka od robota, Don Kihota od snobovskih plemića, ćevap sa lukom od ćevapa bez luka, one koji piju iz flaše od onih koji traže čašu, Balkan od Evrope...
Onaj osjećaj bola u kurcu za time šta će selo reći. Kad’ ne pitaš koliko košta, već daš sve i pitaš je l’ dovoljno, kad' na ručku kod njenih rukom otkineš batak, kad' onako iz dubine duše podrigujući kažeš "JE LI OVO DOMAĆE"!
Kulturnija verzija izraza „za to bih dao da me jebe ceo stadion”. Može se reći da je to i nešto blaža verzija istog izraza, bez obzira što i po jednom i po drugom ostajete razvaljenog šupka, priznaćete manje je gadno da vas neko natakari na ražanj jednom i obrće preko vatre dok se ne ispečete nego da vas naguzi u najboljem slučaju, gledajući JSL utakmice, minimum 1000 isfrustriranih navijača a u najgorem slučaju i do 60-70 soma pijanih i debelih Nemaca, Engleza ili ne dao ti Bog Francuza i Italijana koji bi u tome verovatno i uživali. Ono što je sigurno bar ćete biti mrtvi posle ražnja a iz ove druge varijante možda i preživite što nikako ne bi bilo dobro.
Samim tim što bi za nešto menjali prvo svoj šupak a onda i svoj život i to na krajnje brutalan način izgubljen, znači da je to nešto neizmerno vredno. Nešto neponovljivo i za vas nedostižno. Nenadjebivo, vrhunski, nešto što možete samo da sanjate pa otud za to i nudite da vas kao prakca za prvi maj neko obrne sve zauzvrat da to nešto dobijete, pipnete, samo ugledate ili pak najčešće jebete. Vrhunac uživanja, merak nad meracima. Kraj, posle toga jednostavno možete da umrete i neće vas biti briga ni najmanje jer ste svesni da je to vrhunac ovozemaljskog uživanja.
2025. godina
Apsolutni vladar Srbije, predsednik i premijer u jednom, Ivica Dačić nakon uspostavljanja reda i mira u Srbiji i nakon hapšenja svih političkih konkurenata od Vučića, Tome Grobara, Đitlera pa sve do Čede Jovanovića kreće u službenu posetu Tanzaniji. U ličnoj pratnji su mu Mrka i naravno Dinkić, jebeš vlast bez njega.Dačić: Dobar dan dobri narode Tanzanije, vi kao naši veliki prijatelji u ovim teškim vremenima ste zaslužili da vas mi posetimo i uputimo vam reči podrške.
Ogundu Undungaga: Hrana?!
Dačić: Nema hrane nažalost, teška su vremena ali prijateljstvo danas znači mnogo više od hrane a mi smo upravo to, prijatelji.
Ogundu Undungaga: Ako nema hrana onda topla dobrodošlica!:okreće se svojima:
Opa Đomla šta sam ti reko, saće neki pečeni gnuovi, zebre, nojevi i ostale pizdarije.
:okreće se rulji:
Hvala vam prijatelji naši što ste nam spremili toplu dobrodošlicu! Najlepše vam hvala ali pre nego što prionemo na gozbu moram da vam kažem da se divim vašim prirodnim lepotama. Ovo je zaista sjajno i prava je šteta što mi u Srbiji nemamo ovo, prelepe plaže, jezera i sve ove lepe životinje. Pa slobodno mogu reći da bih za ovo dao da me peku na ražnju samo da moja Srbija ima isto!
Ogundu Undungaga: Ražanj?! Hm, mi više bila za kazan ne jela kuvano dosta dugo ali ako to bila želja naša prijatelja onda neka bude ražanj.
Dačić: Može i čorba, kisela neka ali bez ražnja nije gozba hehe.:okreće se Dinkiću:
Esam ti reko Đomla da spremaju i pečenje, idi po onu prepečenicu neomašćenu odma sada odma. Nadam se da imaju špricer neki, ne ide pečenje bez toga.
Ogundu Undungaga: Naša prijatelj biti u pravu, ne biti gozba ako nema ražnja!
Rulja: RAŽANJ! RAŽANJ! RAŽANJ! RAŽANJ! RAŽANJ! RAŽANJ! RAŽANJ!
Ogundu Undungaga: Debelog staviti na ražanj a ova druga dva u kazan, pa tako imati i kuvano!
Rulja: Uraaaaaaaaaaaa!
Sleng, najzastupljeniji na teritoriji Kine.
Najveće moguće priznanje koje jedna kineska keruša može dobiti za svoj izgled od strane pripadnika jačeg pola.
Ona je vrh. Ma kakav vrh, ona je Maunt Everst među vrhovima. Od nje nema dalje, od nje nema bolje. To je kao sisata crnkinja sa brazilskim dupetom u svetu ljudi, nešto što se mora overiti za života pa makar i po cenu istog. Bruka, od glave do šape.
- I šta mi još pričaš?
- Ma ništa matori, nejebica uhvatila... Trčim ti ja tako za nekim autom danas, pročitao Škoda Felacio, strašno. Baš sam se smorio kad sam prišao.
- Njesra.
- JUJUJU!
- Šta je, đe gori?!
- Vidi onu malu! AVAVAVAVAV! AUUUUUU!
- Gde, šta?!
- Desno, jesi li ćorav? AUUUUUU! Mala, isključi tu mešalicu da ne uključim bušilicu!
- Marš, seljačino nevaspitana!
- E moj Mićo, za jednu ovakvu bih dao da me i na ražnju peku!
- Ne vredi, nemaš ti para za to. Veruj mi, zbog nje bi sa Pedigrea završio na kostima, batali.
- Misliš?
- Ma znam, 'ajmo iza restorana, ja častim.
