Mesto gde odlažeš nepotrebnu starudiju.
Soba puna uspomena koje nikome ne trebaju. Tu su razočarenja, lomovi, patnje i izdaja.
Kada zatvorite vrata i izađete napolje, imate osećaj da se sve desilo davno, nekom drugom, a ne vama.
Najsigurnije mesto za pohranjivanje strogih tajni.
- Jesi li me prevario?
- Ne sećam se! Nisam!
Kada juče ne prepoznaš prekjuče, nećeš prepoznati sutra jer nećeš znati šta je bilo danas.
Negdje između čardaka ni na nebu ni na zemlji, sa jedne, i poslednje znane lokacije Baba Jage, sa druge strane, zaključan bravom koju čak ni raskovnik ne može da otključa, nalazi se zaborav. Čudno mjesto taj zaborav, i svašta se u njemu može pronaći. Stare lutke, izgubljeni novci, poneko ime, pokoji metak zastao u srcu, mnoštvo raznih karata, sličica, različitih uspomena, sjećanja, ljubavi, starih srca punih ožiljaka, bicikala, katanaca, igala i lokomotiva. Mnoštvo stvari u jednom nepreglednom haosu. I sve to čuvaju gore pomenuta vrata. Nema čuvara, jer se do zaborava ionako teško stiže, a još se teže iz njega utekne. Međutim, desi se ponekad, da se nekim čudom nešto provuče napolje i odleti daleko od zaborava, nastanjujući se slučajno u kratkoročnoj memoriji.
- Brate, sjetio sam se...
- Aa, čeega si se sjetio mamin sine, a? Pij čovječe, vidiš da smo svi ko stokahahahahaha...
- Sjetio sam se nje... A taman sam je bacio u zaborav...
- Onda druže, nastavi da piješ. Taman da je opet pošalješ tamo hehehehe... AJ UZDRAVLJE!
To je neka jama gde obično padaju ljudi i stvari
Izuzetno jak udarac.
-E brate, jesi li uspeo da nadješ onog debila?
-Ma jesam, udario sam ga samo jednom sa zaboravom. Toliko sam ga spičio da je odmah zaboravio da vozi bicikl.
