Tačka na i prilikom svake diskusije. Završna rečenica u nekom dijalogu. Obično dođe posle kraće pauze, par sekundi samo, ali dovoljno da ti se smire strasti i da bistrije glave završiš raspravu u velikom stilu. Šlag na tortu jednostavno.
- Šta radite to?!
- Jao ljubavi, pa ja došla kod komšinice da uzmem mustru za one goblene al ona nije kući a komšija kaže nema veze što nije ajde uđi i ja uđem i zapričali se i onda se on sapleo i pao na mene tako da mi je haljina sama spala...
- Dosta! Dovoljno sam video. Bolje nemoj da se vraćaš kući, kod oca i majke pravo da ideš. Decu više nećeš viđati, toliko.
- Ali ljubavi...
- A da, zaboravio sam da dodam. Jebem li vam majku u pičku idem do kuće samo pušku da uzmem da vas pobijem ko kerove tako na gomili!
Nešto kao kobni zarez u receptima, samo što su posledice neuporedive. Prilikom iznošenja krucijalne informacije jedan mali deo je zaboravljen, ali deo dovoljan da sjebe nečiji život. Žrtve gnusnog čina obično padaju u mizeriju i mrze osobe koje su ih zajebale, nenamerno, ali ipak zajebale. Dok sa druge strane izvršioci istog osećaju krivicu par sati, a onda na pivo, jebiga.
-Djole, šta pričaju ovi nešto neko jebo moju ribu i to?
-Čuo sam. Strašno, keve mi.
-A za koga kažu da ju je jebo?
-Za onog Mareta.
-Ko je on?
-Kažu trenirao fudbal par meseci a sad trenira tenis.
-Uhvatiće me za penis xexe. Ae vidimo se.
(sledećeg dana u bolnici)
-Kako si?
-Napaseš mi se muda, pičketino!
-Pa šta je bilo?
-Nisi mi rekao da je lik bilder.
-E jebiga, to sam zaboravio da dodam...
Nekako je priroda odredila da žene uvek imaju nešto više od potrebnog da kažu... da li je to zbog njihove plitke pameti ili zato što su jednostavno baksuzi, ja ne znam ili, da ga jebem, da izvinu ova deca što slušaju.
E, sad. Ako si, koliko-toliko pametan, dodaj ti nešto pre nje, pa je majndfakuj, jeb'o li je onaj ko je doveo u kuću, da se tako lirski izrazim.
-Dobro... sve razumem... i to da već mesecima pokušavam da te naučim kako se koja stvar zove u kući i to da si pre mene bio samo sa nekim pavijankama, ali da ti čoveče, prospeš onaj smrdljivi razređivač u lavabo, ruke od farbe opereš nad mojom ciklama majicom...
-Nisam hteo... mislio sam da...
-Stani, molim te... u spavaću sobu si nam uneo zimske gume...
-'De da ih ostavim, majke ti? U podrum dole? Da mi ih ukrade onaj pajdoman sa četvrtog i da proda za kvoter četiri Mišelina? Si poludela majci? Prošle godine ih zavaljao, sva sreća pa mu Šiki valja, te me čovek nazvao i vratio mi... zamisli da je neko od ovih klinaca? Osta ja suva kurca, ako me razumeš...
-Ma, jebale te, čoveče, zimske gume... pazi, ako nisi bio spreman za život u dvoje nisi ni trebao da se ženiš...
-Ma, jesam, nego...
-Nego ŠTA?
-Nego, ne mogu da se setim šta je to ciklama, mamu mu jebem...
-Idiote, ti mene ne konstatuješ sve vreme?
-Ako ćeš iskreno, zamislio sam se kod onih ciklama boja... je l' to ona svetlo plava, kevu joj jebem? Ja mislio to ona krpa za pod, tako mi izgledala... još sam je i uzeo da ispoliram auto...
-Ti?! Pa, ja ću te ubiti...
-I da dodam...
-Nemoj dodavati ništa, samo mi se skloni sa očiju...
... sam za sebe: To, mađijo!...
