Ono što muškarac nikada nema na umu, kada na prvom ili drugom sastanku pozove devojku da dođe kod njega. Koliko god neko fin bio, uvek ima malu, malu, malecku želju da te večeri omasti brk.
Ona: "Baš mi je bilo lepo večeras. Odavno nisam ovako uživala."
On: "Ni ja. Zaista mi je prijalo veče sa tobom."
(i tu kreću lagano jedno ka drugom...)
On: "Nego, ako ti nije kasno i ako ti nije neprijatno, hoćeš da odemo kod mene, da popijemo čaj ili kaficu ili šta već?"
Ona: "jao, pa ne znam baš, ipak, koliko god da mi je bilo veče, ja ne bih da žurim."
On: "Ma, opušteno. Nisam imao "zadnje misli" na umu. Samo sam mislio da provedemo još vremena zajedno ove fenomenalne večeri."
Ona: "OK, može. Hajdemo."
On (u sebi): "To! Daj go-oool, daj go-oool! Majstore, šmerkeru, care!!!"
Hahahaha dooobra :D