Metafora za ulazak ili izlazak u najvećoj žurbi. Nebitno dal je jedan ili više učesnika. Naglasak je na brzini.
-Otišla mi mater juče na poštu da plati račune, i vratila se posle par minuta. Kaže, od penzosa ne da ne možeš prići šalteru, nego ni ulaznim vretima.
-Pa da. Uvek oni tako kad im prođu pemzije. Brže bolje da daju državi i to malo muke što su dobili.
-I slušaj ovo...Uzmem ja od nje račune i kintu, i pravac pošta. U putu prođem kroz park i otkinem jednu mladicu iz žbuna i donji deo umotam u najlonsku kesu.
-Ne kontam...
-Nekako se probijem i uđem u hol pošte i glasno zamolim jednog čiču da me ne gura, da mi ne bi slomio sadnicu japanske trešnje, a koju dele tu odmah iza ugla.
-I šta bi tad?
-Haos bato. Nastade stampedo kad su pezosi zaglavili na vrata, ostalo nas troje na šalteru.
