Na manje ili više diskretan način zainteresovati ciljanog subjekta za nešto, ne odajući pritom pravi ili kompletan sadržaj tog nečeg. Pokazati samo delić određene sposobnosti, obznaniti singularni segment rendom priče, otkriti samo jedan fragment slagalice i pustiti da znatiželja osobe sa preke strane obavi „ostatak posla”. Drugim rečima, isprovocirati koga da nagađa celinu.
Elem, ni sâm nisam siguran pre koliko tačno godina se to zbilo, ali se sećam da je bilo nesnosno vruće i da je vazduh mirisao na jagode, smokve, ili tako štogod – dakle, ipak bih se sa nevelikim oprezom usudio da kažem da je bilo leto. U to vreme, a kako me pamćenje služi, ja sam još bio mladi akademac koji je sebi krčio put kroz džunglu obrazovnog sistema u Srbiji i tražio guzu...pardon – “muzu” u umetnosti kojom se bavio. Ni u snu nisam zamišljao da će se ta muza otkriti pred mnome baš onda kada joj se najmanje budem nadao. I to u vidu jedne poznate, ženske osobe koja i danas uživa priličnu popularnost u našoj zemlji a, bogami, i u regionu. Osobe koja me je naučila da prepoznam muškarca u sebi i koju sam ja naučio da peva Visoko Ce. To Visoko Ce joj je u jednom trenutku i donelo odlazak na prestižni evr...Uostalom, prijatan dan želim.
- Vau, Mihajlo, ala se ti dobro ljubiš...Baš si mi zagolicao maštu, znaš!
- Hvala. Ajd’ sad skidaj gaće da ti i bubrege izgolicam!----------------------------------------------------------------------------------------------------
- Ono što ste danas rekli na predavanju baš mi je zagolicalo maštu, profesore Akademoviću...
- Drago mi je što to čujem, kolega. Pretpostavljam da je u pitanju bila moja Teorija Apsolutne Neverovatnosti, je l’ da?
- Baš tako, profesore. Mislim, što duže o tome razmišljam meni je sve apsolutnije neverovatno da je jednom čoveku kao što ste Vi uopšte omogućeno da izađe na ulicu a kamoli da predaje studentima!---------------------------------------------------------------------------------------------------
- Stigli smo i do samog kraja ove emisije...Ostaje mi samo da se zahvalim svom gostu, Momčilu Bajagiću Bajagi...
- Hvala tebi što si me pozvao, Ivane...
- Može za kraj neki stih sa predstojećeg albuma? Mis’im, tek toliko da publici zagolicamo maštu :hnjo, hnjo, hnjo:?
- Uh, sad si me zatekao...Pa, recimo - “Ponoćnim nebom plovi Mesec od žada, u džepu karta za voz do tvog grada, koračam zbunjen u starim čizmama, da li me voliš to mi nikad nisi priznala...”KOGA, BRE, BOLI KURAC, TI NJANJAVI VELEIZDAJNIČE ROKA!
Uzbuditi je grickanjem bombonice u tolikoj meri da će vapiti za svojim najčudnijim perverzijama.
- Vuci se u kuhinju i donesi mlevenu plazmu, zejtin, varjaču i mikser!
