Naći se u nekoj opasnoj situacijii u kojoj moraš, hteo ne hteo, da učiniš nešto još opasnije i rizičnije kako bi imao bar malo šansi za opstanak.
Izraz nastao u doba kada su se koristile puške kremenjače koje su se punile odozgo; prvo ide određena količina baruta koja se sipa u cev, zatim zrno i sve se to lepo sabije jednom šipkom, pa onda nategnete mehanizam i pucate. Pa opet punite, jer su imale samo jedan hitac na raspolaganju. Celokupna radnja se radila stojeći, tako da je umelo da bude problematično ako niste u zaklonu koji pokriva celo telo, a neko puca na vas. Tada ste, jednostavno, morali napustiti sigurnost zaklona. Kako bi se postupak skratio, količinu baruta i zrno za jedno punjenje bi zamotali u papir koji bi strelac otkinuo zubima tamo gde je zrno i držao ga u ustima dok istrese barut u cev. Iako je papirno punjenje skratilo period koji se provodi stojeći van zaklona, nije ga eliminisalo. I dalje je bio problem kada mora da se zagrize metak, a glava i telo izvire van zaklona. Upravo tada se i najčešće ginulo. Ali moraš tako da uradiš, druge nema.
- Šta si se umislio?
- Ma, znaš da sam u šemi sa komšikom Nedom, a da onaj njen ništa ne sumnja. E sad, tako bih je rado posedovao i to sad i odma', ali onaj njen može svakog momenta da se vrati.
- Onda se ne zajebavaj.
- Ali tako mi se prijebalo da ne mogu da ti opišem! A još kako je ona vešta u toj radnji, hehehe. Ma, ipak ću da zagrizem metak i odem do nje, valjda neće onaj njen baš tada da se vrati.
- Ok, onda idi, samo nemoj da ti popiješ metak umesto da ga grizeš!
