Način na koji pripadnici nekog naroda zakazuju sastanak tj. viđenje govori o njihovim idealima, željama i težnjama podjednako dobro kao i drugi njihovi običaji.
a)
- Oh, zdravo Akira, kako si?
- Zdravo, Tošimicu. Dobro sam, kako si ti?
- Dobro sam. Drago mi je što sam te sreo, dugo se nismo videli.
- I meni je drago što sam tebe sreo. Možda bi ovih dana želeo i mogao da navratiš kod mene na čašicu razgovora?
- Jako bih voleo, samo trenutak (vadi podstenik i lista ga). Ah, evo: da li si slobodan u sredu?
- (u međuvremenu je izvadio svoj podsetnik) U sredu? Bojim se da nisam.
- Hm... A u petak? Ja sam slobodan između 4 i 6.
- Odlično, ja sam u petak slobodan između 3 i 6.
(obojica zapisuju nešto u podsetnik)
- Onda, doviđenja do tada.
- Do viđenja.b)
- Eeeej, de si bre?!
- Evo me, bre, de si ti? Šta se radi?
- Ma ništa evo, završavam nešto... Pa de si, bre, čoveče odavno se nismo vid'li, kad će popijemo nešto?
- Pa jebem li ga, kad si slobodna...?
- Pa... Aj' navrati sutra do mene?
- Pa treba učim... Ma... Ko ga jebe, ajde, ću navratim! Kad da dođem?
- Kad oćeš! E, al' nemoj samo pre dvanes'!
