Presaviti unazad, obično uz obilnu upotrebu sile.
- Milice, draga, nikad mi nije bilo milije što sam baš tebe oženio tako sitnu i nežnu.
- A jel? Hihihi, kakvi su sad to momenti?
- Vraćam ti se ja večeras iz kafane s onim baksuzom Mitom i prolazimo tako pored zlokotlokrpove kuće gde zlokotlokrp kotle krpi, zlokotlokrpovica u kotlu kuva a igraju se trista i troje zlokotl...
- U redu je, izgleda da ste stvarno popili samo po jednu, ne moraš dalje. I šta je onda bilo?
- I tako ti mi pored njegove kuće, mislim, ne zlokotlokrpove nego Mitine, kad eto ti nje na ulici. Čeka.
- Eto koga?
- Žene njegove, one Dragane što je bila tako krupna i jaka kao dete da su je zvali u ulici 'Mali Gidra'.
- Au! I šta onda?
- Ništa, kaže "Hakni", on veli "Šta ima da ti hakćem, nisam pio". Pogleda ti ona njega mrko i taman što sam mislio da će na tome da prođe kad ti sunu rukom kao kobra i ščepa ga za kragnu a drugom ti ga zgrabi za kosu pa kad mu je zakocaćila glavu došo je tačno ko ona figurica što servira pez bombone kod Čulje u dućanu, samo što je pružio jezik 'mesto bombone.
- Strašno, i?
- Omirisa ti ona, namrgodi se još više i odvuče ga u kuću, zastala je samo toliko da meni kaže "A šta si ti blen'o buđavi, marš". Ja tu bo'me odmaršir'o, a sve dovde kontam, "bogu fala i svetom Aranđelu što moja Milica nije 'vaka aždaja".
- Tako je. Ne boj se dragi, otrov držim u malim bočicama.
