Još od kako je sveta i veka u svakoj domaćinskoj kući stariji se poštovao. Nije bitno to što tebi zvuči neverovatno da ti je đeda u ratu spasila staklena flajka kraj srca (A tebi sine to što je amerikance ona nji'ova pljoska spašavala zvuči mnogo verovatnije jelda?), starijem se mora verovat' i stariji je uvek u pravu. Pa više je on ratova video nego što si ti godina sprcao u guzicu.
Đed' : Đe s' šiljokuranu mali, ajd' blago meni sipaj mi čašicu te šljive.
Šiljokuran: Evo deda stiže čašica.
Đed' : Pa dete majku mu zar se u naprstku rakija služi?
Šiljokuran: A znaš deda da su ti rekli da moraš da smanjiš, ne valja ti u tim godinama.
Đed' : Kad već znaš kol'ko godina imam balavče jedan, mogao bi to i da ispoštuješ.
Otac: Evo ćale stiže ona tvoja čaša, šta zna dete šta je zakon starijega.
Šiljokuran: Sad ću ja vama da kažem šta ja znam. Ti vaši arhaični zakoni samo u brdima još uvek važe.
Otac: Slušaj vamo balavac mali, tako ćeš da se obraćaš svom đedu i meni kad budeš stariji od nas ščuo. Jao šta sve pička rodi. Ajd' sad donesi i meni čašicu da regulišem pritisak.
