Šta treba starome čoveku koji je zgazio u šestu deceniju. Realno. Čovek sa šezdeset preraste ručne alate i vozačku dozvolu. I kada star čojek kaže: "Meni treba ašov." ili: "Meni treba lopata." svi pomisle na grobareve žuljave dlanove. Zrela starost ište šaku tableta za doručak i aparat za pritisak posle ručka. Doktor zabrani i kafu i rakiju i ćibuk i prasetinu. Šta starome čoveku treba. Ni auto. Neko ko prima Srpsku penziju pet godina ne može da sipa ni ulje u motor.
Ne treba ti ni lovačka oprema što si je skupljao pedeset godina. Ni kuća za koju si plaćao kredit trideset i pet godina. I jakom se latiš za bilo šta čemu je rok trajanja preko pet godina, rođena dece te upozoravaju da će grobar kopati samo dva metra u dubinu, još dva metra u dužinu i meter u širinu te da sve što planiraš poneti mora stati u ono malo prostora između tvog sasušenog tela i poklopca čamovog sanduka.
- Kazani za rakiju su džabe. Osamsto evra, sav od bakra. Nema narod para.
- Ima moj đed. Kaže dobar bakarni kazan, može biti sto godina.
- Pa šta će mu. On ima osamdeset. Neće ga u grob poneti?- Ma kaka ti je to puška.
- Ruska. Kupio sam je na sajmu.
- E meni baš treba nova.
- Na ti odma. Zakopaj je neka te čeka.- E! Čiča šta to nosiš u kavezu.
- Mlad gavran sine. Kažu da može da živi trista godina. E baš da vidim.
- Ma daj...
