On obitava univerzumom. Njega mrzi da živi. Klasičan morž, ali onaj negativni. Drži flašu pored kreveta, jer ga mrzi da ustane da piški. Pije lekove za odlaganje velike nužde. A odlaže je danima. Verovatno je ružan, glup i nekomunikativan, i zbog toga mrzi ceo svet. Ima samo komp. I na njemu mnogo svojih alteregova. Ubio bi se, ali je prevelika pička da digne ruku na sebe. Smatra da je gnjida, ali ne želi to da promeni. Mrzi ga. Njega sve prokleto mrzi.
Majka: Nolajferuuuuuuuu, dođi.
Nolajfer: Ne mogu kevo, ležim, dođi ti ovamo.
Majka: Nolajferu, sine, nisi se pomerio iz tog kreveta ceo dan, je l' da? Zalepio si se za krevet, koliko vidim.
Nolajfer: Nisam, pa? Neki problem? A?
Majka: Ne pričaj tako sa mnom, ja to za tvoje dobre, podlive ćeš da dobiješ. A i ugušićes se, što nisi prozor otvorio?
Nolajfer: Mrzelo me.
Majka: Nolajferu, dete moje, ne možeš više ovako, vodi te mama kod psihijatra.
Nolajfer: Može. Samo mu reci da dođe ovde, mene mrzi da idem bilo gde.
