Sudbinu Ivana Bosiljčića manje-više svi znamo. Jebi ga, teška su vremena, a uloge koje su jadne do zla Boga, donele su mu popularnost među babama i domaćicama šrom Srbije. Međutim pored toga što je glavna odlika dragog nam Ivana ta, što je on alfa, mega, giga mužjak, ima i ona druga strana medalje, a to je neopsiv način da ne ume da pojebe klasičnu napaljenu ribu kojoj je odavno krenula suza niz butinu i koja je zrela za udarac već u petoj epizodi.
Neki stručnjaci su utvrdili da je za to krivac njegovo levo oko koje nikada nije fokusirano na obe dojke ženskog čeljadeta, već stalno negde luta i skreće misli mladog jebača. Tako se i ovaj izraz koristi za lika koji uporno bež i luta i od zadovoljstva koje pruža život plašeći se da prsne breskvicu i zapali pljugu nakon toga. U pitanju je strah kod koga ne pomaže ni alkohol ni opijati ni vudu vračevi, u pitanju su muda, a našeg Bosiljčića su izgleda ko u pauka.
Ono što krasi Bosiljčiće za svoje neshvatljive postupke su idiotski načini za izvlačenje i pravdanje, kao i bolesna filozofija po pitanju života.
Miki: Što ne pojeba sinoć onu Anu, trljala ti bulju o kitu pola sata svi smo videli.
Kimi: Ma brate čuo sam da ima dlake oko bradavica. A ja se gadim dlaka. Znaš, jednom kad sam bio mali, našao sam dlaku u jajima, i od tada ih ne podnosim,
Miki: Sine, jel si jeo govna kad si bio mali?
