Zamalo paprikaš

    Pa da, to ti kažem. Da je nastavilo kako je krenulo, sada ne bi sedeli u kafani već bi se prenapijali i prenajedali kod mene. Znači da ne veruješ koji splet događaja, ja pomislio da sanjam! Čekaj samo da naručim. PECO! DAJ OVDE DVA UOBIČAJENA I VIDI 'LEBA TI JE L' PROVRILA TA VODA, KAFU NISAM POPIO OD SINOĆ! Ček de su mi pljuge...
    E tako. Vidi sad, bio ja juče, kao što i znaš, na onaj rođendan u grad. Ma kod Alekse, sećaš ga se, išao sa nama do bombardovanja u razred, vuk'o je u levu stranu kad ide. E taj! Iš'o kolima tamo jebi ga, voz redovan ko meca šizofreničarki, a bus bi brže stigao da ide u rikverc. Kolima. Sam. Popio tamo 6-7 piva, pojeo bogaoca, sve mislim da me ne uvate oni panduri kad se budem vraćao, zato sam i išao tim putem...
    O PECO LEBA GA JEBO OSTAVI IM SAD TIKETE DAJ PIVO I KAFU! Bilo oko 2 ujutru. Stanem da pišam kod Lehela pa produžim pravo, izbijem na Lukino selo i skrenem ka Zrenjaninskom putu i da vidiš čuda! Onaj put, gori nego letnji, nema ga ni u navigaciji. Sve neke džombe, rupe, ovaj naš je, bre, avionska pista. Vidim ja nešto na sred puta. Zečevi. Jebote, setim se da se oni istripuju kad kola tako vide, a verovatno tu kola nisu prošla od kad se Tito rukovo sa Kenedijem. Stoje na sred puta i jebu se, jebe Dule, ne vadi ga! Ja stajem, uključim i maglenke da ih dodatno istripujem i uzmem onu ofojnu ispod sedišta, što pajam patosnice njome nalupam zečeve i rknem ih u gepek. Solidni primerci ono, nisam video da ima takvih. Ma kakvi bre ti kunići, to je ništa, ovo ti je Duško Dugouško puta dva plus svakom još dupliraš težinu. Od nogu do ušiju metar i dvajest! Pa naravno da se nisu pomerali kad ih zaslepila kola! Nego pazi dalje. Nastavim lepo kroz Ečku i sad... Dobro, precrtaćemo jednom to E, da ostane ČKA. Slušaj dalje! E PECO BOG TE BLAGOSLOVIO! Ček da srknem kafu! ...
    Nego, vozim ja dalje, već na našem putu, 13 km pravca samo takvog! Taman hteo da raspalim gaščinu, znam napamet gde je koja rupa, kad ono zelen prsluk. Otkud prašinari na našem putu, to nije bilo još od kad je Bekrija prepolovio traktor kad je plugom zakačio neku stenu, budala. Pa bile su tu planine. Pre 100 000 000 godina! Da. Da ti nastavim. Vidim ja onaj STOP što mi maše. Šta ću, stanem. Neću se valjda po ataru vijati sa budalama, imaju Nivu, ja u ovom govnetu, nizak je, ne može on to. Izađem, zapalim pljugu iz odma! Smrdim na rakiju, što je dobra rakija na rođendanu bila! 5-6 komada sam eksirao! Elem: Dobar dan - Dobar dan. To jest veče. Da duvam - neću. Što neću, pa kao ono, vodite me da vadim krv. Dobro neće, cimanje im, bla bla bla... Tu se prepiremo, što mi rade maglenke, jel oću da neko pogine... Vidim ja nemaju pametnija posla, pizde i oni što su ih bacili u nedođiju. Kaže meni ono govno glupavo da otvorim gepek! I šta ću, jebeš i zečeve i sve... Kofiskuju oni meni. Kao, da se „nađemo“. Našli ih nakon obračuna oružanog da ih nađu... Napišu mi kaznu za maglenke, kao, mora nešto, kad sam već stao... Bolje da nisam! Eto.

Tri godine u lov sa ovim šabanima i uvek mi ga neko sastreli pre nego ja! TRI GODINE! Taman prvi zečevi da padnu, konfiskuje narodna vlast! Budi sad pametan!

I tako zamalo da jedemo paprikaš. Znam ja da derem. Komšija me naučio.

Definicija pisana za takmičenje LOVAČKE PRIČE