Opleti, ožeži brate po oružju!
Reč je o početku dominacije, to jest uzmi sve što želiš. Puni džepove. Pišaj po drugima, ne nižima nego većima. Kada slabiji po snazi ponižavaju veće, i teraju ih da crvene, oni su upravo zamezili.
(na basketu, teren pored Slovenske plaže, Budva, more. Gledaoci - nekoliko vernih drugara, mnogo riba opaljenih Suncem i nečim drugim, bogati mladi ljaljani iz Budve, stari ribari, porodice koje su došle na odmor i ponositi matori stanovnici Budve, flaše piva, početak avgusta, pola sedam popodne, na horizontu poslednji zraci i bakreno nebo koje ljubi more u daljini. Rezultat 7 : 3 za mladog štićenika Mega Vizure, učtivog i talentovanog Beograđanina, studenta druge godine Pravnog fakulteta, nasuprot prepotentnog pulena podgoričke Budućnosti, ''opasnog'' i ''poznatog'' sina bogatog Budvanina, udavljenog u sopstvenom bogatsvu, zavisti i samopouzdanju, najgore vezare po poreklu.
Navijanje u publici, osmesi devojaka prate odvažnepokrete mladog gospodina i prsitog 'ajduka (samoprozvani, inače pravog Crnogorca) znoj na popucalom betonu. Slab povetarac se pretvara u tornado na ovom terenu i daje elan u umu Beograđaninu, dok Budvanin stišće kršne zube i psuje majku srpsku protivniku u sebi.
Rezultat govori u korist Mega Vizuranina. Upravo je dao desni ulaz ispod koša prodirući na levu stranu, ispod snažne ruke Crnogorca.
8-3
Sve kipi i crveni u Budvaninu, rešio je da ide na opasan i nesportski faul, smišlja taktiku u sebi dok krvnički baca loptu protivniku. Student hvata, bogati sin dotrčava brzo u nameri da napravi brz faul, Vizuranin nije još krenuo, stamena gromada kreće ka njemu, pravi brzo i spretno cimanje na šut, zatim okret i prvi ukršten korak. . . Ostavio je Crnogorca iza sebe, oseća koš, njegovu malu blizinu. Da li da ide na polaganje i vodi 9-3 ili da se vrati na 6.75m i nastavi sa voženjem i poigravanjem, u potrazi na najbolji mogući potez koji će ga vinuti u zvezde. Odlučuje se za ovo drugo. . .
Na 6.75m je. Odjednom publika ne zna šta se dešava, zašto je to uradio?
Bes kipti u Budvaninu. Odigrava se duel, sudar mladićih želja i krvi između beskrajnog plavog mora i visokih planina. Ko će se popeti gore a ko ostati večno na dnu, imeđu korala i stena, duboko u moru, otpisan za sledeća vremena.
Prednja, zadnja promena, ruke same rade, oči se međusobno gledaju. Bitka traje.
Trenutak slabosti spazio je Beograđanin i kreće u silovit napad, prethodno smirivši igru. Veštim pokretom ruke, proturio je loptu Budvaninu kroz noge, on je već ispred domaćina. Hvata loptu i ide na polu korak za trojku. Adamova jabučica publici se ne mrda, priroda je stala, kao i more da je uhvatilo svojim pogledom ovaj duel. Lopta je u ruci i sprema se za završni šut, precizno prelazivši gumom preko prstiju. Koncentraciju remeti bol. Budvanin.
Udara ga direktno po sredini kičme pritom, zaplićući noge u noge Beograđanina. Nesportski faul ali igra je nastavljena. Lopta se otisnula malo posle udarca, jauk je presekao tišinu. Luk se sve više skraćuje, čuju se samo zaostali koraci Vizuranina dok Budvanin stoji. Pola sekunde posle, čula se mrežica, lopta je ušla.
ZAMEZI!!!
Rezultat govori umesto svih
10-3
Još samo jedan poen, ali kao da je gotovo, kreće raspad i umni pad Budvanina. Zvonik stare crkve je počeo da se ljulja i zvoni, publika povezuje simboliku.
A to veče, zapamtiće i jedan i drugi do kraja života. A more zapisuje u svoju beležnicu legendi.
