Pokušaj neke dobrice, najčešće pripadnice lepšeg pola da iz vas izvuče trunke milosti prema nekom stvorenju koje ste uhvatili posle mukotrpnog dvominutnog lova i koga planirate da, posle dvosekundnog suđenja u skladu sa konvecijom o suđenju insektima (Sa' ću da ti jebem mater!), pošaljete u večna lovišta (ili da vrati pozajmljene atome zemlji, ukoliko je reč o bubi ateisti).
Momak: (Drži u ruci svoj dragoceni plen, kućnu muvu. Razgleda je pažljivo. Kao da će je pojesti. Razgleda svaki deo njenog tela, noge, krila, buljave oči, šare na leđima. Maločas vešta, prkosna, sletala je sa jednog njegovog uha na drugo, a sad' tako jadna, bespomoćna, ceo život joj zavisi od palca i kažiprsta njenog dželata. Samo jedan malecni stisak i nema više sletanja na ljude, govna (sinonimi za optuženog), nema seksa na zavesama, ostaje samo praznina ispunjena bolom).
SA' ĆU DA TI JEBEM KEVU!
Devojka: Nemoj! Mukica! Zamisli da si ti muva i da tebe neko tako drži!
Momak: Zamišljam... (Pljas, muvin život se gasi u trenu, čuje se samo zlokobno smejanje mladića)
Devojka: Stoko!
