Fenomen koji još nije objašnjen, ali je u praksi svakako dokazan. Dva ili više kablova, zavisno od upotrebe, koliko god se mi trudili da ih ostavimo nezapetljanim, nekim fizičkim svojstvima nama nepoznatim, uvijek nađu put jedan prema drugom i počnu da vrše proces zapetljavanja. Dokazano je da se ovaj fenomen vrši po formuli:
Z=(n*T)/(q1q2*k1k2) , pri čemu je
Z=broj zapetljanja
n=broj kablova
T=vreme na koje ostavimo kablove bez nadzora
q1 i q2= koeficijent elastičnosti prvog i drugog kabla (ako su isti onda ide na kvadrat)
k1 i k2= zadebljanje prvog i drugog kabla (takođe na kvadrat ako su isti)
Dokazano je da kablovi teže da se petljaju do krajnjeg trenutka zapetljanja, tzv. tačke bez povratka, u narodu znane kao "ne moš' ih otpetljati pa da jebe rak raka". Zanimljivo je zapažanje da kablovi NE dolaze u zapetljanje ako je neka osoba prisutna za vrijeme procesa.
Zapetljavanje je nesto cemu svaki kabl tezi, ma koliko se trudili da izbegnemo. Sto vise kablova veca je verovatnoca da cete frustrirani zeleti da ih sve iskidate
Zapetljavanje moze biti i sa svrhom. Sexy komsinica sa drugog sprata vas pozove da povezete komp jer "ne zna ona" a vi naravno zapetljate tako da ni sami ne znate sta ste uradili. Sledeci put kad bude nesto trebalo da se radi oko kompa, morace ponovo da zove vas...
...a nekad je bilo "imate li solju secera komsija"...
